landscape2.jpglandscape3.jpg

 

Интервју са Страхињом Манојловићем ,учеником одељења II/11

 

 

 

strahinja,,Није срећа све што сија...Или ипак јесте?''

 

 

 

Упознајте Страхињу Манојловићa, талентованог средњошколца који нас уводи у свет електронике, спајајући лепо и корисно. Шта нам овај седамнестогодишњaк прича о свом успеху и својим пројектима, прочитајте у наставку текста ...

  

Када је почела љубав према електроници и откуд да си се за то одлучио?

  

Страхиња: Љубав према електроници почела је још у раном детињству када сам имао играчке на даљинско управљање. За мене је то било фасцинантно и увек сам хтео да знам како то ради. Касније, када сам схватио неке основе електронике, почео сам и сам да креирам своје аутиће, а то је било у петом разреду... Када сам већ схватио и научио доста ствари, почео сам да радим на високом напону... Знање се слагало, а љубав јачала.

  

Пошто знамо да похађаш две школе истовремено, Економску у Осечини и Техничку у Ваљеву, да ли си се електроником бавио у слободно време или ти је она ипак била на првом месту? Колико си времена дневно проводио радећи на њој?

  

Страхиња: На првом месту електроника, а учење је било у слободно време (смех). Осим нерадним данима, негде око седам до осам сати дневно... Суботом по цео дан.

  

Зар ти није било напорно да све то постижеш? Ипак је то великa обавеза за једног средњошколца. Који је био твој први изум и са колико година је то било?

 

Страхиња: Знате како кажу: ,,Изабери посао који волиш, и никада у животу нећеш морати да радиш”, тиме се и ја водим. Више су то биле направице, али први озбиљан пројекат је био Теслин трансформатор, а потом Кирлијанова фотографија.

  

Је ли постојао код тебе страх док си радио на свему томе?

  

Страхиња: Слагао бих када бих рекао да нема ризика, јер ипак постоји. Напони су реда 100000V-1MV. Али није у питању страх, више мера опреза.

  

Где си представио први пут своје дело и која ти је највећа, а која најдража награда до сада?

  

Страхиња: Први пут док сам био још у основној школи, у Пецкој. То је била општа радост за мене (смех). Највећа награда је остварење сна. Имам их доста, али издвојио бих ову последњу са Тесла феста.

  

Страхиња је добитник дипломе и златне плакете на Тесла фесту

 

Шта си освојио на Тесла фесту? Какво је све знање потребно за електронику и да ли је за тебе успех што се твоје дело налази на Факултету техничких наука у Новом Саду, са потписом твог имена?

 

Страхиња: Освојио сам диплому, златну плакету, медаљу, а заједничка награда је пехар. Да би један електротехничар био пре свега безбедан, мора познавати рад, квар и последице сваког елемента или склопа у најмању руку… За било шта озбиљније, потребни су месеци ишчитавања књига и datasheet-ova о елементима… Наравно, поносан сам на то.

 

Ко су твоји узори и чије примере следиш?

 

Страхиња: Узори су ми ујаци и Срба Јовановић, човек коме ћу бити заувек захвалан, јер ми је он највише помогао у свему томе, и наравно Никола Тесла.

 

Какви су твоји планови за будућност? Постоји ли нешто чему си посебно посвећен и што издвајаш у електроници?

 

Страхиња: Настављам да истражујем утицаје високих фреквенција, високог напонa, космичке енергије, и других ствари.

Интервју радиле: Марија Весић и Теодора Симић IV/9

Сва права задржава Економска школа "Ваљево"